Zašto se ljudi vraćaju Ludim Turama?

Postoje mnogi razlozi i za svakog su drugačiji.

Kao osnivač i vođa, ono što ću dalje napisati je iz moje perspektive šta mislim zbog čega se ljudi vraćaju. Prema tome, sveo bih razloge na tri glavne celine:
‍

1. Društveni aspekat - prisnost, ekipa i vajb

Ja nisam tu samo da bih okupio ljude, proveo ih kroz neki predeo, kazao im par stvari o njemu i vratio ih kući. Tu sam u avanturi zajedno sa svima i često se nalazim i sam po prvi put na nekom području kao i svi. Volim da ljudi posmatraju na Lude Ture kao na kolektiv, na blejicu gde svi zajedno idemo u divljinu i doživljavamo mesto kolektivno i po prvi put. Hteo bih reći da je vajb porodičan, ali taj izraz je postao korporativna izlizanost. Međutim, kad kažem porodičan mislim upravo na to da je grupa manja i prisnija.

Nema nas više od dvadeset na turi, što daje svakom ponaosob slobodu i prostor da se upozna sa svima, porazgovara sa osobom pored sebe i pronađe onog/onu koja njemu/njoj prija, a i takođe da se upozna sa vajbom Tura. Ako želiš da se odstraniš i budeš sam sa sobom, ćutiš čitavu turu i zijaš okolo-naokolo, slobodno.
Jednostavno rečeno, radi šta te radi.
Pauze su tu ne samo da bi odmorili, već da bi i prezalogajili, napravili piknik, podelili međusobno hranu i vodu ako zatreba, zadremali ili šta god treće to bilo.


Nema filtera, šminke i lepe gradske odeće na turama. Šmeker i dama su oni koji pomognu svom saputniku, od kojih možeš nešto novo da čuješ i naučiš. Došli smo svi sa  zajedničkim namerama na turice - da se lepo provedemo, odmorimo, promenimo okruženje, vidimo nešto novo i jedemo na vrhovima planina.

Kad je u pitanju moja pojava (ja, Đorđe), često sam objekat šale. Ako neko može da se šali na moj račun, mene kao autoriteta, onda mi to govori da su ljudi opušteni sa mnom. Zatim i ja pridodajem komentare zajedno sa njima i onda nastaje večna sprdnja.

‍

‍
‍

2. Fizički aspekat - aktivnost i odmor

‍

Ozbiljna kilometraža se prelazi na nekim turama. Planinarenje je fizička aktivnost gde se potroši između 2500 i 4000 kalorija u zavisnosti od predela koji se osvaja. Koliko god da su turice odmor za dušu, telo i te kako jača ovim sportom. O benefitima fizičke aktivnosti ne treba ni govoriti. Samo ću dodati to da se na najtežim turama stvori najbolji timski duh, jer smo svi zajedno u haosu i moramo ga prevazići kako znamo i umemo. 
Čist vazduh, voda iz potoka i reka su postale privilegija. Zalazimo u krajeve Srbije koji su još uvek netaknuti i velika je pogodnost imati mogućnost da natočiš vodu iz divljine.

Redovno se odrema na turicama. Taj san je zasigurno najslađi. U prirodi si, umorio si se, zatim pauza ispod nekog drveta i oko tebe je kilometrima dalekosežno prostranstvo. Onda se probudiš i neveruješ gde se zapravo nalaziš. Zatim opet mala dremkica u busu.

Iako ljudi dolaze neispavani na ture jer uglavnom kasno legnu, na turicama se taj umor neispavanosti ne oseti. Verovatno zbog toga što nemaš vremena da porazmisliš o tome, jer si u divljini, zijaš oko sebe, istražuješ prirodu, blejiš sa ljudima i zajebavate se, na dnevnoj svetlosti si ceo dan.

Na kraju ture, zaista imaš taj osećaj da si uradio dobar trening. Zatim sledi velika doza zadovoljstva i ispunjenosti jer si uradio nešto dobro za sebe i svoj organizam.
‍

3. Putovanje - Promena okruženja, spontanost i sloboda
‍

Pored fizičke aktivnosti, upoznavanja i smejanja, postoji i taj momenat putovanja, odnosno promene okruženja.
Za jedan dan se izmestiti iz svakodnevice, baciti se negde u divljinu i odmoriti se u šumi, sa pogledom na planine Srbije. To je nešto što zvuči kao smisleni odmor. Putovanja nas ujedno uče novim stvarima, saznajemo o sebi nešto što nismo znali ranije i upoznajemo se sa svojom zemljom i kulturom. Vidiš neka mesta za koja nisi imao pojma da se nalaze kod nas.

U poređenju sa drugim organizacijama, jedan od razloga zbog kojih su Lude Ture i započete jeste zbog spontanosti i slobode. Manja je grupa, pa je zbog toga i veći flex na turama. Ako želimo da skrenemo sa puta da vidimo šta ima, odnosno da napravimo side quest, možemo. Ako naiđemo na neki random vidikovac ili potok i želimo tu da napravimo pauzu, možemo. Sa drugim organizacijama (barem one sa kojima sam ja išao) nemaš tu dozu slobode, što nije osuda, već kada vodiš veću grupu ljudi (više od 40) nemaš tu fleksibilnost da skreneš sa puta, napraviš random pauzu i nešto slično tome.

Ovako, svako ima slobodu da radi ono što mu se radi. Cilj nam je da iskoristimo predeo i taj dan maksimalno što možemo. Kad kažem da se iskoristi maksimalno, mislim i na to da pratiš vajb grupe i vidiš šta bi turašima najviše prijalo u datom trenutku. Nekad je to odmor i dremka, nekad bacanje žabica, nekad skakanje po stenama.

Dodao bih poslednje, a takođe zatvorio ovu celinu sa time da se prilagođavamo godišnjem dobu. Ako je leto nećemo se peti na Rtanj, Stolove ili neke treće planine koje su gole, odnosno na kojima nema hladovine. Leti ćemo ići na mesta gde možemo da se okupamo, istražujemo reke i kanjone Srbije i hladiti se u tim istim rekama zajedno sa lubenicama koje prethodno kupimo i ponesemo.

Dodatna prednost manje grupe

‍

Vođa (bio to Piki, Dokman, Nataša & Branko ili ja) može da se posveti svakoj osobi na turi, što je isto što i dobrodošlica i socijalizacija.

‍

Metaforički rečeno, to bi bilo isto kao kad bi došao kod nekoga u kuću i domaćin kuće se ne udostoji da se pozdravi sa tobom, a kamoli tek popriča. Verujem da postoje ljudi koji nisu nikad ostvarili kontakt sa vodičem grupe (ako su išli preko drugih organizacija). Jedan od razloga zbog toga jeste što većina organizacija pravi grupe sa većim brojem planinara/putnika i moraju biti fokusirani na druge stvari, a ne na ostvarivanje kontakta sa novim/redovnim članovima.

‍
Zaključio bih ovaj superiorni tekst...
‍

Sa rečenicom da naš kvalitet života zavisi upravo od toga sa kime smo okruženi. Stalo nam je ko dolazi na ture jer sa tim istim ljudima treba da provedemo čitav dan. To je ujedno i poruka Ludih Tura, okruži se što boljim ljudima možeš i život će ti biti bolji.

‍

Živi bili, pa videli.

‍